Из дворишта Аксентијевог кућерка
Село Огар налази се у општини Пећинци, на половини пута од Пећинаца до Обедске баре и Купинова, удаљено од Пећинаца и ауто-пута Е70 око 20 километара. Изглед села Огар формиран је крајем XVIII века и задржао се до данас. О том периоду сведочи црква Свeтог Николе и најстарија сачувана сеоска кућа, Аксентијев кућерак. Посетиоци имају прилику да упознају заборављене материјале и технике градње кућа, изглед просторија у којима се живело пре више од 200 година, значај и вредност које је кућа имала у прошлости, да чују приче о огњишту, забату, крову, димњаку и роди.
Етно кућа се налази у улици Шумска, број 29. Подигнута је у другој половини XVIII века. Због рустичног изгледа, декорисаног и бојеног забата, масивног димњака и родиног гнезда на њему постала је симбол села , незаобилазно и препознатљиво место на туристичкој рути кроз општину Пећинци. Кућа је због своје старости, начина градње и степена очуваности проглашена спомеником културе од изузетног значаја. Породица Стојшић, која је градила кућу у Огару, доселила се у Срем у једној од бројних сеоба српског народа у ове равничарске, северне крајеве. Последњи власник куће који је живео у њој звао се Аксентије Стојшић, по коме је овај локалитет добио име.
У средишњем делу куће у Огару сачувано је отворено огњиште са великим димњаком изнад њега. У давна времена огњиште није било само место где се припремала храна, већ су се око њега укућани окупљали, ту су разговарали, правили планове, али и примали госте. За породицу огњиште представља својеврсно свето места.
Забат је део куће окренут ка улици и ка погледима радозналих пролазника. У прошлости је најчешће прављен од дрвета, а понекад украшен и резбаријама. Улични забат Аксентијевог кућерка, раскошано декорисан, богат мотивима и обојен, представља посебну вредност овог локалитета. Кров од бибер црепа, који је у време градње ове куће био изузетна реткост на просторима Срема, сведочи о великом богатству породице Стојшић.
Велико травнато двориште у коме је ђерам оплемењено је учионицом на отвореном, дрвеним игралиштем за децу, головима за мали фудбал и другим едукативним и забавним садржајима.
Прављење чардака од чокања, лоптање „крпењачама“ , „вруће-хладно“, мице и друге заборављене игаре чине весело, разиграно и незаборавно дружење код Аксентија.