Црква Мајке Ангелине
Манастир Обед налазио се на малом узвишењу унутар потковице Обедске баре. О настанку овог манастира, преплићу се легенде и историјске чињенице. У народу је сачувано веровање да је дрвена црква манастира Обед саграђена 1486. године, од лађе са којом је деспотица Ангелина, са своја два сина и моштима свога супруга, допловила до Купинова. Према подацима из XVIII века цркву посвећену Благовештењу подигао је владика Максим Бранковић 1501. године. Такође је претпоставка да се деспотица у овом манстиру и замонашали 1509. године. Скромна, дрвена црква недалеко од Купинова, унутар Обедске баре одржала се током периода турске доминације као и у XVIII и XIX веку, под аустријском монархијом. У првим деценијама XX века, 1930. године, посустала и оронула дрвена црквица је замењена зиданом црквом. Током Другог светског рата храм је тешко оштећен, остављен у рушевинама и занемарен. Тек 2007. године на месту некадашње цркве и Манастира Обед подигнута је данашња Црква Мајке Ангелине.
Из периода XVI и XVII века нема поузданих података о животу манастира али је несумљиво постојао, као и истоимено село. Записи из XVIII века су први поуздани и конкретни записи везани за овај објекат. Говоре о замени дрвене грађе на цркви, сакупљању помоћи за живот манастира али дају и детаљан опис црквице. Архимандрит манастира Шишатовац, Вићентије Поповић забележио да је црква сазидана од храстове грађе. На темељима од камена су балвани који чине зидове цркве. Дужина цркве је девет и по метара, ширина три метра, а висина један метар и дведесет центиметара. Кровни покривач је била дрвена шиндра, а стреха је била испуштена да се могла руком дохватити.
Улазна врата су такође била од храстових дасака са „немецком“ бравом. Уместо прозора на цркви су били просечени мали отвори „колико може рука проћи“. Иконостас је био од дрвених дасака а часну трпезу чинио је један камен димензија седамдесет са сто сантименатара. Осим престоних икона у цркви је било још око петнаест икона и двадесетпет богослужбених књига. Конак цркве је био од дрвета, односа плетера и прућа облепљен блатом и покривен трском. Око цркве је била мала башта ограђена прућем и великим дудом испред цркве. Лево од цркве је био подзидан бунар. За време великог водостаја реке Саве црква и ћелије су потопљене па се цркви може прићи само чамцем.
Каснији записи из XVIII века наводе да манастир Обед припада Фенеку, док су записи из XIX века веома ретки. Почетком XX века постојао је манастир као и у претходним описима. Почетком двадесетих година двадесетог века настала су и три ликовна прилога и једина сачувана фотографија које употпуњују досадашње описе. Стара и оронула дрвена црквица манастира Обед је срушена 1930. године. Изведена од дрвета током времена је претрпела низ обнова, измена и оправки. Према опису из 1754. године зидови цркве су од храстових балвана. На цртежима и јединој сачуваној фотографији из времена пред рушење, види се да су зидови изведени од вертикално постављених дрвених стубаца у које су ужљебљене дебеле тесане даске (талпе). Испред западног дела цркве , на растојању од 4-5 метара био је подигнут једноставан звоник на два висока дрвена ступца.