Српски музеј хлеба настао је као резултат сакупљачко-истраживачког рада сликара Jеремије, који се тематиком обредног хлеба бави више деценија. Јеремија више од тридесет година путује по Србији (обишао је више од 600 села), слика на терену, записује обичаје, прикупља рецепте, етнографске предмете, обредне хлебове, писана документа, чувајући од заборава обичаје српског народа. 

Српски музеј хлеба почео је са радом 1995. године. Музеј обавља делатност сакупљања, заштите, чувања и презентације предмета који су се некада користили у Србији у процесу производње хлеба. Основна концепција поставке има за циљ да покаже пут зрна пшенице од земље преко хлеба до неба, кореспондирајући тако са циклусима Јеремијиних слика (циклус земља, хлеб и небо).

Етнографску збирку чине: збирка оруђа за обраду земље, збирка предмета за прераду пшенице и кукуруза, збирка предмета за мешење и печење хлеба, збирка предмета за припремање и служење хране и збирка обредних хлебова коју чини 96 различитих врста обредних хлебова. 

Археолошку збирку чине: праисторијска и античка збирка. У праисторијској збирци налазе се оруђа за обраду земље, жрњеви за дробљење пшенице и посуде за чување жита а античку збирку чине оруђа за обраду земље из римског доба. У ликовној збирци налазе се слике и цртежи.