Купиново

тврђава купиник

Купиник из птичје перспективе

Средњовековно утврђење Купиник (или стари град Купиник) први пут се помиње у историјским изворима 1388. године, као краљевско угарско утврђење, али је свакако старије. Купиник није саграђен на самој обали Саве, већ у југоисточном делу Обедске баре, на малом острву удаљеном око 1 км од реке.  

Ово релативно мало утврђење (60х60m), четворостране  основе, имало је изванредан стратегијско-одбрамбени положај, јер је окружено мочваром могло бити боље брањено него да је подигнуто на самој речној обали.

Имао је четири истурене угаоне куле у саставу обимних зидова, и пету, на североисточном зиду, кроз коју се улазило. Од три сачуване угаоне куле, само је јужна у основи кружног облика, док је северна шестоугаоног, а источна осмоугаоног облика. Од западне куле данас нема надземних остатака, па се са обликом њене основе може спекулисати, али је вероватно била квадратне основе.

Град је са свих страна био опасан одбрамбеним ровом, тзв. шанцем, ширине око 15 метара и дубине око 3 метра. Преостали део острвца, ширине која варира  од 15 до 40 метара, формирао је већи плато са правилно обликованом обалом и земљаним кулама на угловима. Са сигурношћу се може рећи да је обалом била изграђена спољна линија одбране која је, поред своје висине, била ојачана грудобраном и дрвеном палисадом.

За историју српске државе Купиник се везује почетком XV века, када га деспот Стефан Лазаревић, уз још неке поседе у Срему добија од угарског краља Жигмунда. Ђурађ Бранковић наслеђује Деспота Стефана и сва добра у Угарској па је до коначног пада деспотовине судбина Купиника нераскидиво везана за деспотску породицу Бранковић. У њему су столовали легендарни Змај Огњени Вук, Ђорђе и Јован Бранковић, и последњи деспот Стефан Бериславић.

Овај средњовековни град је одолевао свим нападима до 1521. године, када га Турци освајају и разарају на чувеном походу султана  Сулејмана на Београд. Падом Купиника престала је да постоји и српска средњовековна држава, па Сремци воле да кажу како је Купиник последња српска престоница. До данас није обнављан, а његови остаци и даље пркосе зубу времена.