Црква Светог Луке
На југозападној периферији Купинова налази се Црква Светог Луке. Ову скромну црквену грађевину подигао је деспот Ђурађ Бранковић између 1453. и 1455. године. С обзиром на овакву хронологију, слободно можемо рећи да је Црква св. Луке без сумње најстарија сачувана православна парохијска богомоља у Војводини.
Претпоставља се да су неко време, између 1455. и 1457. године, мошти Светог Луке почивале у овој цркви, али оне нису једина светиња која је чувана у овом храму. Када је деспотица Ангелина Бранковић са синовима Ђорђем и Јованом стигла у Купиник 15. фебруара 1486. године, у цркву пред градом положила je мошти свог супруга, деспота Стефана. Године 1502. у њој је сахрањен и рано преминули деспот Јован Бранковић. Три године касније у истој цркви деспот Јован је проглашен за светитеља. Иако се поуздано зна да се мошти последњих Бранковића данас чувају у Манастиру Крушедол, од 2016. године и у купинском храму се чува честица са руке Свете Мајке Англине.
Турци су 1521. године заузели и разорили сремски град Купиник и сасвим сигурно том приликом је страдала, тј. тешко оштећена, и Црква св. Луке. У историјским изворима поново се помиње тек у првој половини 18. века, када је после одласка Турака са ових простора почело формирање савременог села Купинова и обнова цркве.
Црква св. Луке је мања једнобродна грађевина, а скромне димензије су одраз тешких времена у којим је настала. Није била фрескосликана, а носилац декора је иконостас. Можемо рећи да се иконостас Цркве св. Луке, по својој раскоши и лепоти издваја од скромне архитектуре цркве и њеног ентеријера. Барокни иконостас је дело Јакова Орфелина и настао је највероватније 1792. године.
Црква Светог Луке проживела је судбину Купиника, а касније и села Купинова, делећи добро и зло са својим верницима. Она је и данас парохијска црква, а Орфелинов иконостас је и даље краси.
Због свог историјског и духовног заначаја, али и уметничке вредности иконостаса, Црква св. Луке проглашена је спомеником културе од изузетног значаја.