У прошлости су домаћинства која су имала више свиња, а недовољно мушких чланова, узимала свињара, који им је чувао свиње. Свињар се погађао да чува свиње од Ђурђевдана до Митровдана и он је све ово време боравио у шуми са свињама. За свињара је у шуми подизана колиба у којој је он ноћио и склањао се од невремена. Колибе су грађене од дрвета, коља и прућа, малтерисане блатом и плевом. Биле су кружне основе, покривене сламом или трском, а на кровној конструкцији (о слемену) на дрвеној куки (котлењачи) висио је котао или гвоздењак за спремање хране. Колеба је имала само једну просторију са отвореним огњиштем и она је свињарима била  кухиња, дневна соба, спаваоница, али и остава за храну за животиње (у хладним зимским месецима када хране није било довољно у шуми).

Чувари стоке најчешће су се хранили „свињарском тараном“ (тестенином динстаном на масти и луку док не омекша), качамаком, паприкашем од печурки, рибом (рибљом чорбом са флекицама и рибљим паприкашем), специалитетима од уловљене дивљачи шпиковане белим луком и сланином.

Манифестација “Свињарско повечерје” се већ традиционално одржава крајем маја у Ловачкој кући у Доњем Товарнику.  Циљ манифестације је да се сачува од заборава начин живота сремских свињара. Кува се „свињарска тарана“, певају се песме и причају приче о свињарима, надмећу се такмичари у демонстрирању вештине пуцања бичем, а удружења жена праве „старинске колаче“ и излажу своје ручне радове.