истражи

историја

Најстарији трагови насељавања подручја данашње општине Пећинци потичу из млађег каменог доба. Најзанимљивији праисторијски локалитет је Лединска земља, недалеко од Пећинаца, на коме је откривена остава из бронзаног доба. Многобројни налази из античке епохе сведоче о животу на овим просторима током римске владавине у Срему.

Током средњег века села доњег Срема помињу се у мађарским документима, а нешто касније забележено је да су 33 насеља у поседу феудалне породице Фалкаш.

За време Турака, Крушедолски поменик и повеља манастира Крушедола бележе да је овај део Срема насељен српским становништвом. После ослобођења од Турака, када је по одредбама Пожаревачког мира Срем припао Аустрији, властелинство Војку са осам насеља добио је барон Бернат. 1730. године 22 сремска насеља припадају земунском властелинству.

По попису из 1736. године села у овом делу Срема насељена су претежно српским становништвом. Већина села имала је цркву од плетера, покривену трском, без звона. Нове цркве, које постоје и данас, подигнуте су крајем XVIII века. Аустријске власти крајем XVIII века врше неке измене у Срему, села око Пећинаца потпадају под територију Петроварадинског пука. Све до расформирања Војне границе, становништво је уживало сва права и обавезе граничара. По расформирању Војне границе изменио се и начин живота у селу. Настају нови капиталистички односи и стил живота се мења. У Другом светском рату Пећинци су били један од центара ослободилачке борбе у Срему.

културна баштина

Сачувану баштину на територији општине Пећинце чине споменици културе различите врсте и категорије. Велики број археолошких локалитетета, објекти народног градитељства, сакрална архитектура, меморијална обележја и знаменита места сведоче о дугом времену насељавања и живота на овом простору.

археологија

На посматраном подручју присутан је велики број археолошких локалитета везаних за период праисторије (старчевачке и винчанске културе), али и за период рима и средњег века. Локалитети спадају у категорију археолошких налазишта под претходном заштитом и нису систематски истраживани, односно не постоји њихова презентација.

Једини изузетак представља локалитет Белетинци у Обрежу који је сондажно истраживан 1961. године.

Kао један од најзначајних локалитета издваја се средњовековна тврђава Kупиник, а потом и манастир Обед, односно Црква Мајке Ангелине. Презентација ових локалитета данас се креће од презентације “ин ситу”, музеолошке збирке нађених предмета и претпостављене идеалне реконструкције.

народно градитељство

Развој градитељског наслеђа уско је повазан са начином живота и привређивања као и друштвеним и политичким приликама краја. У турском периоду, на територији данашњег Срема, група земуница, колиба или једноставних кућа, чиниле су села. У XVI веку становништво је живело у колибама, полуземуницама и земуницама. Грађене су и мање куће од оплетеног прућа, превученим блатом, а покривеним прућем или трском. Оваква станишта једноставне градње могла су брзо да се напусте или према потреби пренесу у други крај, што је одговарало главном занимању нашег народа у то време – сточарству.

До друге половине XVIII века села у Срему су била разбијеног типа. Највећа промена у сремским селима аустријске Војне границе догађа се 1783. године. Војне власти прописују ушоравање, паралелне сокаке, градњу кућа на одређеном растојању и ограђивање дворишта. Плацеви добијени за окућницу били су велики једно јутро, ширине 40 до 60 метара. Kуће се праве на темељима од балвана, дводелне, са по једном собом са три прозора и кухињом у којој је зидани димњак.

За изградњу кућа у Срему карактеристична је велика употреба дрвета. Аустријски цар даровао је својим граничарима за њихову верну службу велике простране шуме које је народ користио за огрев и грађевинске потребе. Уживаоци „фрајштине“- права да сваке године бесплатно добију по осам метара првокласног огревног дрвета или грађе, градили су храмове, школе, парохијске домове и куће. Kуће су градили у бондруку са испуном од плетера, украшене дрвеним, богато резбареним забатима и тремом. Промене у привређивању утицале су и на градњу објеката за смештај житарица које су имале посебно место у сеоском домаћинству. Неки од амбара и котобања грађени од резбареног и декорисаног дрвета и данас представљају изузетне примере народног градитељског умећа и вештине.

Споменици културе од изузетног значаја

Карловчић

Комплекс зграда са окућницом у улици Шпајанска 50

Комплекс зграда са окућницом у Карловчићу у улици Шпајанска 50 (СК 1031), утврђен је за споменик културе од изузетног значаја. (“Службени гласник Републике Србије” број 16/90) Окућница у Карловчићу представља вредан пример имућног сеоског газдинства Срема с краја XIX и почетка ХХ века. Комплекс се састоји од куће, два амбара са котобањама различитог изгледа и времена настанка, између којих је још један, засебни амбар. Кућа “на лакат” са уличне стране је богато декорисана, по угледу на грађанску архитектуру, а ентеријер и мобилијар „предњих“ соба одражавао је укус грађанског слоја. Економски објекти сведоче о богатству породице. Амбари и котобање за смештај житарица грађени су током неколико деценија. На подизању економских зграда били су ангажовани најбољи мајстори цимерманског заната, Дешићи из Голубинаца. Окућница у Карловчићу је због својих амбијенталних вредности коришћена за снимање филмских и телевизијских кадрова

Огар

Сеоска кућа у улици Шумска 29

Сеоска кућа у Огару у улици Шумска број 29 (СК 1032), утврђена је за споменик културе од изузетног значаја. (“Службени гласник Републике Србије” број 16/90)

Кућа у Огару је саграђена крајем XVIII века и припада типу традиционалне троделне равничарске куће са сажетим тремом и испуштеним делом кухиње, званим кућер. Грађена је на храстовим темељачама у бондручној конструкцији, са испуном од плетера облепљеног блатним малтером. Посебну реткост на кући, у време када је саграђена, представљали су кровни покривач, бибер цреп и декоративно резбарен дрвени забат. Кућу у Огару саградила је породица Стојшић која се у групи породица крајем XVIII века доселила највероватније из Лике. Последњи потомак ове породице, Аксентије Стојшић живео је и одржавао кућу до осамдесетих година прошлог века. Заменом непокретности, кућа је прешла у власништво Републике Србије. У циљу презентације културног добра кроз већ постојећу туристичку инфраструктуру, Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица спровео је конзерваторске и рестаураторске радове.

Туристичка организација општине Пећинци организује и спроводи презентацију сеоске куће у Огару под називом „Аксентијев кућерак.

велики значај

ашања

Амбар са котобањом у улици Ненадовићева број 16 је утврђен за споменик културе од великог значаја. (СК 1261)

Економски објекат саграђен је 1929. године, састоји се од амбара и котобање између којих је зидана шупа. Дрвена конструкција амбара и котобање израђена је од храстовог дрвета и постављена је на високу зидану основу. Амбар са тремом је богато украшен дрвеном резбареном декорацијом. Градио га је мајстор Пера Вукосављевић из Ашање. Забат на уличној страни био је осликан темама и личностима из српске историје: Крунисање Цара Душана, Сеоба Срба и Хајдук Вељко, чији је аутор самоуки сликар Иван Миловановић Аџић.

Купиново

Амбар са котобањом у улици Жике Маричића 17 је утврђен за споменик културе од великог значаја. (СК 1268)

Амбар са котобањом великих димензија саграђен је 1909. године. Амбар је зидан опеком и малтерисан, док је котобања дрвена, са подужним тремом. Улази у амбар и котобању су обликовани као балкони. Дрвени делови, стубови, ограда и поткровне лајсне су декоративно резбарени. Објекат је градио мајстор Паја Чарапић са помоћником Јованом Дикићем. Купиново,

Купиново

Амбар са котобањом у улици Савска 15 је утврђен за споменик културе од великог значаја. (СК 1275)

Амбар са котобањом Николе Ђуричића у Купинову један је од најмлађих али и највећих објеката овог типа. Саградио га је 1937. године познати мајстор Паја Чарапић из Купинова. Амбар је зидан опеком, малтерисан и бојен жутом, љубичастом, зеленом и црвеном бојом. Котобања је дрвена са дугачким тремом који затварају једноставно профилисане дашчице ограде и дрвени резани украси уз стубове.

сремски мИХАљевци

Амбар и котобања у улици Прховачка број 54 је утврђен за споменик културе од великог значаја. (СК 1261)

Амбар са котобањом у Сремским Михаљевцима, складних пропорција и лепе обраде, саградио је 1899. године мајстор Живан из Краљеваца. Амбар и котобања између којих је шупа, постављени су на зидани подрум и комору. Дрвена конструкција је скелетна са водоравно унизаним дашчицама. На трему су профилисани стубови повезани луковима и декоративна дрвена ограда. На дрвету су видљиви и трагови некадашње боје. Слика кућног свеца насликана у средишњем делу доње зоне, нажалост није сачувана.

просторне културно-историјске целине

Купиново

Етнопарк са Црквом Светог Луке је просторна културно-историјска целина од великог значаја. (ПКИЦ 54)

Етно парк Купиново формиран је у најстаријем делу села Купинова и састављен је од оригиналних и мањег броја реконструисаних објеката који по изгледу и намени представљају типичну сеоску целину која је била карактеристична за Доњи Срем у XVIII и XIX веку. Целину чини девет окућница на крају улице Бранка Маџаревића и Црква Светог Луке, задужбина српских деспота из породице Бранковића.

Језгро Етно-парка је окућница Путник за коју се сматра да је с краја XVIII века. Овај простор је организован као традиционално сеоско домаћинство са кућом за становање, стамбено- економским објектом (вајати и штала), котобањом, хлебном пећи и бунаром. Кућа са тршчаним кровом и дрвеним декоративним детаљима специфичнан су и редак очувани пример народне архитектуре.

Формирање Етно парка почело је седамдесетих година двадесетог века. Основан је као музеј на отвореном који су током протеклог времена локалне власти и љубитељи природе на Обедској бари препознали као велики потенцијал у туристичко-едукативној понуди овог краја. Просторна културно-историјска целина Купиново је значајан предмет научног интересовања и истраживања.

споменици културе

сремски михаљевци

Амбар са котобањом у улици Прховачка број 70 утврђен је за споменик културе. (СК 1560)

Према години урезаној на забату, амбар са котобањом је подигнут 1906. године. Објекат је комплексан, у приземљу су тор и шупа а изнад њих кош и котобања намењени чувању житарица. Целом дужином котобање простире се трем са стубовима и оградом, који је украшен геометријским и флоралним мотивима. Забатни део амбара је такође богато декорисан. Подељен је у три равни које су бојене црвеном, плавом и белом бојом.

суботиште

Сеоска кућа у улици Иве Лоле Рибара број 61 је утврђена за споменик културе .

Кућа Милене Миросављевић у Суботишту је подигнута у првој половини XIX века, грађена у бондручном систему са испуном од плетера, облепљена блатним малтером. У основи је троделна са увученим тремом који је затворен дрвеном преградом. Из трема се улази у све три просторије. По просторној структури и организацији кућа у Суботишту је блиска типу кућа које су грађене у Мачви током XIX века.

сакрални објекти

купиново

Српска Православна Црква Светог Луке утврђена је за споменик културе од изузетног значаја. (СК1044)

Цркву Светог Луке у Купинову подигао је средином XV века деспот Ђурађ Бранковић. У записима из 1486. и 1502. године, купиновски храм се помиње као гробна црква сремских деспота Стефана и Јована Бранковића. После турског освајања Срема 1502. године, црква је разрушена и опустела. Обнављана је два пута, почетком XVIII и крајем XIX века, али није претрпела велике измене током градитељских интервенција. Црква је једнобродна, са дубоком олтарском апсидом, грађена од камена и опеке. Простор између наоса и олтара затворен је богато изрезбареним барокним иконостасом, који је 1729. године осликао Јаков Орфелин, у истом маниру.

купиново

Српска Православна Црква Светог Духа утврђена је за споменик културе од великог значаја. (СК 1265)

Црква Светог Духа је трећи православни храм купински. Хронолошки је најмлађа црква али димензијама и монументалношћу најинпозантнија. У првим годинама деветнаестог века указала се потреба за храмом ове величине, те је команда регименте у Петроварадину затражила од становника Шанца (како се Купиново тада називало), да подигну нову цркву. У наредне две деценије подигнута је црква пројектовано слично Саборној цркви у Београду. Уговор о градњи који је склопљен 1802. године није реализован. Изградња је започела 1810. године према новом уговору са земунским градитељима Михаилом Сајдлером, Андреасом Хитермајером и цимермајстором Јоханом Мајером, који су 1814. завршили храм Светог Духа. Резберију иконостаса извео је 1844. године Георгије Девић. И овај велелепни објекат тешко је оштећен пред крај Другог светског рата, истог дана када и црква Мајке Ангелине. У акцији масовног разарања православних богомоља у Срему, миниран је звоник Цркве Светог Духа и тешко оштећена кровна конструкција. Од тада црква није у функцији.

сибач

Српска Православна Црква Светог Николе утврђена је за споменик културе од изузетног значаја. (СК 1052)

Црква у Сибачу је скромна једнобродна грађевина са накнадно дозиданим барокним звоником уз западну фасаду. Иконостас је настао у првој половини XVIII века, допремљен у Сибач из Доње цркве у Сремским Карловцима и прилагођен постојећем олтарском простору. Осликавање иконостаса извео је у првој половини XVIII века Георгије Стојановић. Сокл иконостаса осликао је Георгије Мишковић, а зидне слике у олтару, наосу и сводовима извео је сликар Константин Пантелић, 1851. године.

брестач

Српска Православна Црква Светог Архангела Гаврила утврђена је за споменик културе од великог значаја. (СК 1262)

На јужној страни Цркве Светих Арханђела Михаила и Гаврила у Брестачу уклесана је 1792. година на основу чега се датује и време изградње брестачког храма. Фасаде су рашчлањене соклом, профислисаним кровним венцем и двоструким пиластрима без украса. У унутрашњости цркве доминира дрворезбарени иконостас који је израдио Павле Бошњаковић, 1822. године, ученик познатог мајстора Марка Вујатовића. Осликавање иконостаса, архијерејског престола и зидова извео је земунски сликар Константин Лекић 1834. године, а позлате је радио Димитрије Лазаревић.

деч

Српска Православна Црква Светог Вазнесења утврђена је за споменик културе од великог значаја. (СК 1260) Црква посвећена празнику Христовог Вазнесења у Дечу саграђена је 1831. године, складних пропорција и хармонично решених фасада у класицистичком духу. Три године након изградње храма, познати дрворезбари XIX века Павле Бошњаковић и Георгије Девић израдили су црквени мобилијар. На вишеспратној конструкцији иконостаса налази се преко тридесет представа појединачних светитеља и празника, које је осликао сликар Константин Пантелић.

карловчић

Српска Православна Црква Светог Николе утврђена је споменик културе од великог значаја. (СК 1263)

Црква Светог Николе подигнута је 1809. године у духу класицизма. Класицистички иконостас израдио је 1841. године дрворезбар Саво Љубинковић, а сликање икона извео је Петар Чортановић, 1844/45. године.

обреж

Српска Православна Црква Светог Преображења утврђена је за споменик културе од великог значаја. (СК 1269)

На северозападном ободу Обедске баре, у месту Обреж, подигнута је у другој половини XVIII века црква посвећена Преображењу Господњем. Ентеријер цркве краси раскошна иконостасна преграда, дело анонимног мајстора. Барокне и рококо резбарије уоквирују слике Јакова Орфелина, настале 1778. године, најстарије остварење овог уметника.

попинци

Српска Православна Црква Светог Николе утврђена је за споменик културе од великог значаја. (СК 1270)

Српска Православна Црква Светог Николе у Попинцима изграђена је у другој половини XVIII века као барокна грађевина. Звоник са западне стране, срушен током Другог светског рата је обновљен. Барокно-рокајну резбарију иконостаса извео је у другој половини XVIII века, непознат аутор. Иконе је осликао 1783. године мање познат сликар Никола Петровић, у чијем сликарству се откривају сличности са делима Димитрија Бачевића, представника украјинског барока у српској уметности..

прхово

Српска Православна Црква Светог Николе утврђена је за споменик културе од великог значаја. (СК1272)

Црква Светог Николе у Прхову саграђена је у првој половини XIX века на месту старијег храма. Прочеље цркве је репрезентативно обликовано, а над западном фасадом подигнут је звоник, миниран током Другог светског рата. Спољну декорацију чине плитки пиластри профилисаних стопа и капитела. У нову прховачку цркву пренет је првобитни иконостас са сликама Димитрија Бачевића, да би 1832. године био замењен вишеспратном конструкцијом дрворезбара Павла Бишњаковића, ученика карловачког мајстора Марка Вујатовића. Украси на иконостасу уоквирују иконе румунског сликара Георгија Бојера из 1840. године. Иконе Димитрија Бачевића из прховачке цркве чувају се у Галерији Матице српске у Новом Саду.

сремски михаљевци

Српска Православна Црква Светог Јована Богослова утврђена је за споменик културе од великог значаја. (СК 1274)

Црква Светог Јована Богослова у Сремским Михаљевцима саграђена је у другој половини XIX века као једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом на источној страни и звоником призиданим уз западно прочеље. Архитектонски украси на фасадама и у унутрашњости храма су једноставни и сведени. Класицистичку резбарију иконостаса извео је дрворезбар Георгије Девић 1846. године. Иконостас је 1855. године осликао Константин Пантелић, који је свој потпис оставио на полеђини Тајне вечере.

суботиште

Српска Православна Црква Рођења Светог Јована утврђена је за споменик културе од великог значаја. (СК 1276)

Црква Рођења Светог Јована у Суботишту саграђена је у другој половини XIX века. Фасаде су рашчлањене соклом, удвојеним пиластрима и истуреним кровним венцем. На северној фасади су двокрилна, богато декорисана дрвена врата. Звоник на западној страни миниран је током Другог светског рата. Резбарију иконостаса радио је Едуард Владарш из Сремске Митровице, док су престоне иконе дела непознатог сликара.

шимановци

Српска Православна Црква Светог Николе утврђена је за споменик културе од великог значаја. (СК 1277)

Црква Светог Николе у Шимановцима изграђена је и украшена на преласку из XVIII у XIX век. Фасаду рашчлањују плитки профилисани капители, а прозорски отвори имају нешто богатије украшене оквире. Иконостас шимановачке цркве из 1814. године је класицистички конципиран и дело је карловачког дрворезбара Марка Вујатовића. Иконе из 1822. године извео је Константин Лекић, сликар класицистичког опредељења у сарадњи са златарем Димитријем Лазаревићем.

објекти од историјског значаја

Купиново

Утврђење Купиник утврђено је за споменик културе од великог значаја. (СК 1264)

Средњовековно утврђење Купиник се у историјским изворима први пут помиње 1387. и 1388. године, као угарско краљевско утврђење, вероватно саграђено у ранијем периоду. Купиник је подигнут у југоисточном делу Обедске баре, на малом острву удаљеном око један километар од реке Саве. Мочварни терен давао је утврђењу добар стратешки и одбрамбени положај.

Купиник је релативно мало, четворострано утврђење, неправилне основе, са пет кула у саставу обимних зидова. Четири куле биле су истурене на угловима, а пета се налазила у североисточном зиду, обликујући улаз у утврђење. Град је са свих страна био опасан одбрамбеним ровом, ширине око петнаест метара и дубине око три метра. За историју српске државе Купиник постаје значајан почетком XV века када га деспот Стефан Лазаревић, уз још неке поседе у Срему, добија од угарског краља Жигмунда. Стефана Лазаревића и сва добра у Угарској, наслеђује Ђурађ Бранковић, тако да је до коначног пада деспотовине судбина Купиника била нераскидиво везана за деспотску породицу Бранковић. У њему су столовали легендарни Змај Огњени Вук, Ђорђе и Јован Бранковић, и последњи деспот Стефан Бериславић.

Средњовековни град Купиник одолевао је нападима до 1521. године, када га током чувеног похода султана Сулејмана на Београд, Турци освајају и разарају. Падом Купиника престала је да постоји и српска средњовековна држава, зато се у Срему често може чути како је „Купиник последња српска престоница, а Купиново једино сремско село које је некада било краљевски град“.

Утврђење Купиник до данас није обнављано, а остаци улазне и три угаоне куле, као и бедеми који их повезују сведоче о изгледу, величини и значају некадашњег града који се крајем средњег века налазио на простору данашењег Купинова. Специфичност овог утврђења је различит облик угаоних кула. Само је јужна кула у основи кружног облика, северна је шестоугаона, а источна осмоугаона. Остаци западне куле су врло скромни, тако да се само претпоставља да је она имала квадратни облик. Улазна кула је била правоугаоног облика.

грађанска архитектура

купиново

Финансијска касарна је утврђена за споменик културе од великог значаја. (СК 1266)

У Купинову у данашњој улици Бранка Маџаревића број 60, саграђена је у XVIII веку, у време Војне границе, за потребе граничарске службе царинска зграда. С обзиром да је у Купинову, преко реко Саве робу и људе превозила скела и постојао веома жив промет на турско-аустријског граници, претпоставља се да су у кући боравили финансијски службеници-цариници. Отуда и назив зграде „Финансијска касарна“.

шимановци

Кућа Атанацковић Илије утврђена је за споменик културе од великог значаја. (СК 1278)

Кућа Илије Атанцковића у центру села Шимановци саграђена је у првој половини XIX века као приземни објекат обликован у стилу класицизма. Декорација фасада изведена је хоризонталном поделом помоћу сокла и профилисаног поткровног венца, а вертиклана подела пиластрима који се завршавају профилисаним капителима.

меморијални комплекси, споменици и спомен обележја

попинци

Кућа у улици Фрушкогорска број 21 утврђена је за споменик културе од великог значаја (СК 1271)

Саграђена у другој половини XVIII века, као приземни објекат, издужене правоугаоне основе. Ова кућа има историјски значај, јер се везује за Карађорђа и његов боравак у Срему 1787. године. После бекства из добровољачког одреда у Сомбору, у који је ступио по избијању аустро-турског рата, посетио је породицу у Крушедолу, а затим наставио даље према Сави да би што пре стигао у Србију. Тако се нашао у Попинцима, у кући породице Месаровић, који су му помогли да се преко Шимановаца и Деча пребаци у Прогар и настави даље преко Саве у Србију. Данас се на кући налази спомен плоча са натписом:

„У овој кући боравио је 1787. год Карађорђе вођа првог српског устанка“.

Ашања, Спомен биста Народног хероја Владе Обрадовића Каменог

Спомен биста Народног хероја Владе Обрадовића Каменог постављена је у центру Ашање. Биста са ликом Народног хероја изливена је од бронзе и постављена на постамент од вештачког камена. Решењем Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица број 130/86 од 15. октобра 1987. године Спомен биста Народног хероја Владе Обрадовића Каменог у Ашањи, утврђена је за споменик културе.

НАРОДНИ ХЕРОЈ * ВЛАДА ОБРАДОВИЋ * КАМЕНИ

1912-1944

пећинци

Кућа у улици Слободана Бајића Паје број 32 у Пећинцима

У кући у улици Слободана Бајића Паје број 32 у Пећинцима основан је први Месни народно ослободилачки одбор села Пећинаца, а од 1942. до 1944. године налазило се седиште Среског комитета за срез румски. У истом периоду је била смештена и штампарија Среског комитетеа. На кући је постављена плоча од белог мермера са уклесаним текстом. Кућа је утврђена за споменик културе.

сремски михаљевци

Кућа у Улици Шимановачка број 16

Кућа у Сремским Михаљевцима у Улици Шимановачка број 16 утврђена је за споменик културе јер се у њој током Другог светског рата штампао комунистички пропагандни лист „Истина“.

Спомен обележја жртвама, ратницима и добровољцима Првог светског рата налазе се у Карловчићу, Брестачу, Шимановцима и Купинову.

карловчић

Заједничка гробница стрељаних војника у Карловчићу

Заједничка гробница стрељаних српских војника налази се на гробљу у Карловчићу. Групу од шест српских војника стрељали су Аустријанци 1914. године. Познато је само име страдалог Петра Бушића из Карловчића, коме је родбина подигла метални крст.

брестач

Спомен плоча на фасади Цркве Светог Арханђела Гаврила и Михајла у Брестачу

На фасади цркве Светог Арханђела Гаврила и Михајла у Брестачу постављена је спомен плоча у знак сећања на свештеника Бошка Момировића кога је у септембру 1914. године казнена чета аустромађарске војске сурово погубила.

шимановци

Споменик добровољцима Првог светског рата у Шимановцима

Споменик који је постављен у центру насеља Шимановци подигнут је најпре као споменик добровољцима из Првог светског рата, а 1947. преправљен у споменик борцима и жртвама Другог светског рата. Током деведесетих година на споменик су враћена обележја Првог светског рата. На горњем делу споменика у полупластици је лик српског ратника. У доњем делу на лицу споменика су имена српских добровљаца, учесника првог светског рата.

купиново

Спомен плоча солунским ратницима ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1920. године из Купинова

Спомен плоча солунским ратницима ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1920. године из Купинова постављена је на спомен чесму у центру села Купинова. Плоча је од вештачког црног мермера са урезаним именима ратника.

карловчић

Заједничка гробница стрељаних војника у Карловчићу

брестач

Спомен плоча на фасади Цркве Светог Арханђела Гаврила и Михајла у Брестачу

Споменици палим борцима и жртвама фашистичког терора

брестач

Спомен чесма у Брестачу

Спомен чесма у Брестачу лоцирана је у центру села, састоји се од споменика и чесме, као једне целине у облику зида са изломљеним ивицама. На централном делу зида налази се шест плоча од црног гранита и петокрака од црвеног мермера. У простору спомен чесме постављено је неколико зидова који допуњавају и деле простор на посебне целине. Зидови су обрађени белим вештачким каменом са окапницама од мермерних плоча „плавог тока“.

деч

Споменик палим борцима и жртвама у Дечу

Споменик палим борцима и жртвама у Дечу подигнут 1975. године. Аутор споменика је Милисав Сунајац, вајар из Земуна.

Споменик палим борцима и жртвама у Дечу

Споменик жртвама фашистичког терора у Дечу Споменик жртвама фашистичког терора у Дечу постављен је 1946. године на сеоском гробљу.

доњи товарник

Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора у Доњем

Товарник Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора у Доњем Тварнику постављен је у центру села, на месту где се некада налазио споменик из 1946. године. Израђен је од бетона степенасте форме са буктињама од бакарног лима у облику цвета на врху. На горњем делу је плоча са текстом, а у доњем делу су две плоче са именима бораца и жртава. Плоче су некада биле постављене у трему Дома културе.

карловчић

Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора у Карловчићу

Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора у Карловчићу постављен је испред зграде Основне школе. Имена мештана који су страдали током Другог светског рата, уклесана су на плочама и иста су као и на споменику који се налази у центру села.

Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора у центру села Карловчић

Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора у центру села Карловчић подигнут је 1976. године. На кружном платоу постављен је споменик висине 8 метара. Споменик је у облику десетостране призме, а у основи је петокрака звезда. На споменику је постављено пет спомен плоча од гранита са именима страдалих мештана.

купиново

Спомен чесма у Купинову

Спомен чесма подигнута је у центру села Купинова. На зиду од вештачког камена постављено је седам спомен плоча са именима страдалих мештана, бораца и жртава фашистичког терора и спомен плоче са пригодним текстом.

обреж

Споменик палим борцима у Обрежу

Споменик палим борцима у Обрежу постављен је оспред зграде Основне школе 1954. године. Израђен је од бетона и белог камена.

,Спомен обележја ослободиоцима у Обрежу

На Српском православном гробљу у Обрежу налази се спомен обележје палим борцима за ослобођење места Обреж и 17 појединачних обележја на гробовима палих бораца.

Спомен плоча палим борцима и жртвама фашистичког терора у Обрежу

Спомен плоча палим борцима и жртвама фашистичког терора у Обрежу постављена је на згради Основне школе.